Različiti su uzroci steriliteta kod žena i u zavisnosti od toga i načini lečenja. Sterilitet predstavlja nemogućnost da se na prirodan način dođe do potomstva. Da bi došlo do oplodnje neophodan je vitalan reproduktivni sistem, normaln proces ovulacije i zdrav organizam. Sterilitet kao takav ne ugrožava fizičko zdravlje, ali samo saznanje o nemogućnosti dobijanja potomstva može ostaviti psihičke probleme na parove koji žele decu. Treba imati u vidu da je mali broj parova u potpunosti sterilan, a većini se može pomoći da dobiju bebu.

Najčešći uzroci steriliteta kod žena

Neprohodnost jajovoda (zapušenost) ili oštećen jajovod se javlja pretežno kao rezultat upale jajovoda. Izaziva je uglavnom bakterijska infekcija. Najčešće je to bakterija hlamidija, koja se prenosi polnim odnosom i koja predstavlja jednu od najčešćih polno prenosivih bolesti.
Oštećen jajovod može biti uzrok vanmaterične trudnoće, a neprohodan jajovod onemogućava oplodnju, jer spermatozoidi ne mogu da stignu do jajne ćelije.
Endometrioza isto može biti razlog smanjene prohodnosti jajovoda i poremećaja u radu jajnika, pa na taj način uzrok steriliteta.

Poremećaj ovulacija može biti uzrok. Razlog poremećaja ovulacije su hormonske promene, što može dovesti do neplodnosti ili smanjene plodnosti.

Visok prolaktin isto može da utiče na smanjenu plodnost. Prolaktin je hormon koji ima ulogu u stvaranju mleka. Ako je visok nivo prolaktina kod onih žena koje nisu dojilje ili u drugom stanju, može da se poremeti ovulacija, a time ima uticaja i na oplodnju.

Policistični jajnici se javljaju kao rezultat hormonskih poremećaja i isto tako mogu da utiču na ovulaciju.

Rani ulazak u menopauzu može biti jedan od razloga steriliteta.

Uzroci još mogu biti lekovi, poremećaji štitne žlezde, miomi, tumori i druga oboljenja, previše kofeina i cigareta itd.

Idiopatski sterilitet je nerazjašnjena neplodnost, o kojoj govorimo kada odbacimo sve ostale moguće uzroke.

Kako utvrditi razlog steriliteta

Treba prvo uraditi ginekološki i ultrazvučni pregled. Moguće je ultrazvučno praćenje (folikulometrija) promene folikula i ovulacije. Na osnovu razgovora i pregleda doktor može da pošalje pacijenta na testiranja. To mogu biti laboratorijske analize (na hlamidiju, mikoplazmu, ureaplazmu itd.), hormonski testovi ili genetski testovi. Da bi se utvrdilo stanje jajovoda i materice, te da li postoje eventualni defekti, mogu se raditi postupci laparoskopije i drugi.

Lečenje steriliteta

Izazivanje ovulacije se radi, u slučaju da je razlog neplodnosti poremećaj ovulacije, pomoću lekova koji zamenjuju prirodne hormone, čiji nedostatak je i doveo do ovog poremećaja.

Vantelesna oplodnja je ponekad neophodna metoda, koja se primenjuje da bi se dobilo potomstvo. Primenjuje se u slučaju da su blokirana oba jajovoda, kod endometrioze, kod muškog steriliteta, poremećene ovulacije na koju ne deluju lekovi itd. Kod vantelesne oplodnje uzima se jajna ćelija iz jajnika, zatim se oplodi jajna ćelija spermatozoidima, čuva se u inkubatoru, a onda se oplođena jajna ćelija vraća u matericu.

Operacija je ponekad neophodna da bi se lečio sterilitet. Na primer u slučaju zapušenja jajovoda.

Intrauterina inseminacija kada se spermatozoidi direktno stavljaju u matericu u toku ovulacije. Ova metoda se koristi kod muškog steriliteta kada je mali broj ili slaba pokretljivost spermatozoida i kod idiopatskog steriliteta.